Završni izveštaj iz eksperimenta u posudi sa Azoterom B na Mendelovom univerzitetu u Brnu 2018.

 

Cilj: Praćenje uticaja Azotera B na promene agrohemijskih svojstava tla tokom vegetacije, posebno na:

  • mineralizacija org. masa i oslobađanje P, K, Mg
  • sadržaj i oblici Nmin u zemljištu, odnosno N-NH4 +, N-NO3-
  • Corganski
  • prinos uljane repice i sadržaj ulja

 

Metodologija:

  • AZOTER B: Tečni dodatak zemljištu bakterijskog porekla na bazi đubriva AZOTER®
  • Ubrzava razgradnju digestata iz BPS
  • Sadrži posebne bakterije Pseudomonas putida (poboljšava prihvatljivost mikroelemenata)
  • 4. 10. 2017. uspostavljen je eksperiment u posudi (Mitscherlichove vegetacijske posude) u otvorenoj sali za vegetaciju Botaničke bašte i arboretuma (BZA) na Mendelovom univerzitetu u Brnu u saradnji sa doc. Vargou (SPU Nitra)
  • AZP korišćenog zemljišta u mg/kg i verbalna procena zaliha hranljivih sastojaka: pH: 6,81 (neutralno); P: 95 (dobar); K: 179 (dobar); Ca: 2522 (dobar); Mg: 196 (dobar)
  • „dobra“ opskrba hranjivim sastojcima znači da je neophodno oploditi prema principu: uzorkovanje normativ x prinos
  • 5 varijanti

o 1) nedjubrena kontrola

o 2) digestat

o 3) digestat + Azoter B

o 4) digestat + slama

o 5) digestat + slama + Azoter B

  • svaka varijanta je ponovljena 4 puta
  • doziranje

o 1,5 g N / posuda u digestatu (328 g digestata / posuda; 0,457% N u digestatu)

o 14 g slame / posudar (odgovara 7 t slame po ha)

o 20 ml Azoter B + 180 ml vode + 1 ml Trihoderme, od čega je uzeto 10 ml rastvora, dodato je 200 ml vode i naneto je ukupno 210 ml finalnog rastvora na posudu (doza Azoter B je 10 l po ha, a Trichoderma se dozira sa 100 ml po 10 l Azotera)

  • Parazitska gljiva Trichoderma atroviride uništava spore Fusarija u zemljištu, gde se pozitivan efekat manifestuje i u zarazi (osim predstavnika roda Fusarium) i drugim rodovima poput Pythium, Rhizoctonia i Botrytis
  • Pemeljno mešanje tla sa digestatom, slamom i Azoterom B
  • Smeštaj u otvorenoj hali za uzgoj (pokriven samo mrežom za ptice) i ostavljanje izloženih pristupa padavinama koje su uhvaćene u donjoj posudi i vraćene
  • Datumi uzorkovanja tla: 29.12.2017.; 25.3.2018. i 11.7.2018.
  • Foto dokumentacija snimljena tokom vegetacije
  • 25.3.2018.: sadnja 1 biljke zimske repice (faza lisne rozete) sorte Alicante po posudi
  • Zalivanje po potrebi vodom iz slavine
  • 24.4.2018.: početak cvetanja
  • 14.5.2018.: cvetanje; varijante sa digestatima tamnije (dovoljno azota) i imale su tendenciju da brže uvenu
  • Nije bilo vizuelno vidljivih znakova zaraze patogenima na biljkama tokom vegetacije
  • 11.7.2018.: berba u punoj zrelosti

Rezultati i diskusija:

 

Tab. 1 Uzorkovanje tla 29.12.2017. za izmenjivi pH tla i sadržaj P, K, Mg (rel. promene)

Var. br. Šema pH/CaCl2 P K Mg
rel. %
1 nedjubrena kontrola 7,0 100 100 100
2 Digestat 6,6 121 148 105
3 digestat + Azoter B 6,7 141 178 112
4 digestat + slama 6,6 140 180 113
5 digestat + slama + Azoter B 6,7 132 165 108

 

  • Reakcija razmene tla pH / CaCl2 se smanjila u svim varijantama oplođenim digestatom (2-5) u roku od 3 meseca od početka eksperimenta u poređenju sa neoplođenom kontrolom
  • Ovo smanjenje može se opravdati procesima mineralizacije i nitrifikacije u zemljištu povezanim sa smanjenjem reakcije tla (ca ½ N u digestatu je u organskom, a ostatak u amonijum obliku)
  • Sadržaj dostupnih hranljivih sastojaka u zemljištu se nepravilno menjao, posebno u vezi sa sadržajem P, K i Mg u digestatu i slami, gde prevladavaju N i K, a P, Mg su zastupljeni u znatno manjim količinama
  • Primena digestata (var. 2) povećala je sadržaj P za 21%, K za 48% i Mg za 5% u poređenju sa nedjubrenom kontrolom (var. 1)
  • Primena digestata sa azoterom B (var. 3) povećala je sadržaj P za 41%, K za 78% i Mg za 12% u poređenju sa nedjubrenom kontrolom (var. 1)
  • Dodavanjem Azotera B digestatu (var. 3) sadržaj pomenutih hranljivih sastojaka (P, K, Mg) u zemlji je povećan za 16,5% u P, za 20,2% u K i za 6,6% u Mg u poređenju sa samom aplikacijom digestata (var. 2)
  • Primena slame na digestat (var. 4) povećala je sadržaj P za 40%, K za 80% i Mg za 13% u poređenju sa nedjubrenom kontrolom
  • Primena slame na digestat (var. 4) povećala je sadržaj P za 15,7%, K za 21,6% i Mg za 7,6 % u poređenju sa primenom samog digestata (var. 2)
  • Primena digestata i slame sa azoterom B (var. 5) smanjila je sadržaj P za 5,7%, K za 8,3% i Mg za 4,4% u poređenju sa varijantom sa digestatom i slamom (var. 4) – pretpostavlja se da je mineralizacija organske materije povezana sa oslobađanjem hranljivih sastojaka bila u var. 5 ograničena (očigledno širok odnos C: N u slami u kombinaciji sa mikrobiološkom imobilizacijom) u poređenju sa varijantom 4
  • Važan nalaz je da nije bilo razlika u sadržaju (oslobađanju) hranljivih sastojaka između varijante sa primenom digestata i Azotera B (var. 3) i varijante sa primenom digestata sa slamom (var. 4)

 

Tab. 2 Uzorkovanje tla 29.12.2017. za sadržaj i oblike Nmin (mg / kg)

Var. br. Šema N-NH4+ N-NO3- Nmin
1 nedjubrena kontrola 3 8 11
2 Digestat 9 139 148
3 digestat + Azoter B 30 113 143
4 digestat + slama 9 136 145
5 digestat + slama + Azoter B 4 106 110

 

 

  • Najniži sadržaj Nmin je, kako se očekivalo, bio u nedjubrenoj varijanti, što podvlači nezamenjivu važnost djubrenja azotom svih useva
  • Od ukupnog sadržaja od 11 mg Nmin / kg u nedjubrenoj kontrolnoj varijanti, većina je bila u obliku nitrata = nitrifikovana, t.j. konverzija iz amonijuma u ​​nitrat = nitrifikacija dogodila se u roku od 3 meseca – Nakon primene digestata, sadržaj Nmin se značajno povećao u svim varijantama na 110-148 mg / kg
  • Ukupan sadržaj Nmin u var. 2 i 3 bio je gotovo identičan (143, resp. 148 mg / kg), ali u varijanti sa digestatom (var. 2) oblik nitrata bio je 94%, dok je u varijanti digestat + Azoter B (var. 3) oblik nitrata bio samo 79 % ukupnog sadržaja
  • Primena Azotera B na digestat (var. 3) smanjila je nitrifikaciju, pri čemu je oblik amonijuma činio 21% ukupnog sadržaja Nmin u zemljištu, što je veoma važno u jesen zbog ograničenih gubitaka amonijum-oblika luženjem (amonijum-oblik može biti vezan = sorbiran do kompleksa za sorpciju tla, ali ga istovremeno mogu uzeti i koreni biljaka)
  • Kombinovanjem digestata sa slamom (var. 4), ukupan sadržaj Nmin i njegovi oblici nisu se značajno razlikovali od primene digestata (var. 2), što ukazuje na to da je azot dobavljen iz digestata pomogao razgradnji (mineralizaciji) slame (digestat je đubrivo sa brzo oslobađajućim azotom jer je odnos C: N manji od 10:1, dok je slama đubrivo sa sporo oslobađajućim azotom jer je odnos C:N širi od 10:1, često 80-100: 1)
  • Kombinacija digestata + slame + Azotera B (var. 5) pokazala je smanjenje ukupnog Nmin za 24,2 % u poređenju sa varijantom digestata + slame (var. 4), tj. Azoter B inhibira mineralizaciju azota ili su Nmin imobilizovani mikroorganizmima tla, što je pozitivno naročito kod većih jesenjih doza azota u digestatu, jer smanjuje rizik od gubitka nitratnog azota ispiranjem tokom zime

 

 

Tab. 3 Uzorkovanje tla 25.03.2018. za izmenjivi pH tla i sadržaj P, K, Mg (rel. promene)

Var. br. Šema pH/CaCl2 P K Mg
rel. %
1 nedjubrena kontrola 6,9 100 100 100
2 Digestat 6,7 126 162 118
3 digestat + Azoter B 6,8 150 188 123
4 digestat + slama 6,7 143 182 122
5 digestat + slama + Azoter B 6,8 142 179 124

 

 

  • Uzorkovanje tla za analizu izvršeno je pre sadnje ozime repice (istog dana), tačnije 25.3.2018.
  • Reakcija razmene tla pH / CaCl2 nije se značajno promenila u svim varijantama djubrenim digestatom (6.7-6.8) u roku od 6 meseci od početka eksperimenta u poređenju sa nedjubrenom kontrolom (6.9)
  • Promene u reakciji tla u korišćenom zemljištu bile su minimalne nakon 6 meseci u svim varijantama u poređenju sa početkom eksperimenta (pH 6,81)
  • Sadržaj dostupnih hranljivih sastojaka u zemljištu se nepravilno menjao, posebno u vezi sa sadržajem P, K i Mg u digestatu i slami, gde prevladavaju N i K, a P, Mg su zastupljeni u znatno manjim količinama
  • Primena digestata (var. 2) povećala je sadržaj P za 26%, K za 62% i Mg za 18% u poređenju sa nedjubrenom kontrolom (var. 1)
  • Primena digestata sa azoterom B (var. 3) povećala je sadržaj P za 50%, K za 88% i Mg za 23% u poređenju sa nedjubrenom kontrolom (var. 1)
  • Dodavanjem azotera B u digestat (var. 3) tako je povećan sadržaj pomenutih hranljivih sastojaka (P, K, Mg) u zemlji za 19,0% u P, za 16,0% u K i za 4,2% u Mg u poređenju sa samom aplikacijom digestata (var. 2)
  • Primena slame na digestat (var. 4) povećala je sadržaj P za 43%, K za 82% i Mg za 22% u poređenju sa nedjubrenom kontrolom
  • Primena slame na digestat (var. 4) povećala je sadržaj P za 13,4%, K za 12,3% i Mg za 3,3 % u poređenju sa primenom samog digestata (var. 2)
  • Primena digestata i slame sa Azoterom B (var. 5) nije (u poređenju sa prvim uzorkovanjem 29. 12. 2017.) dala značajne razlike u oslobađanju hranljivih materija u poređenju sa var. 4 uz primenu digestata i slame
  • Dodatak Azotera B digestatu (var. 3) takođe je povećao sadržaj hranljivih sastojaka (P, K, Mg) u zemljištu za 4,9% u P, za 3,3% u K i za 0,8% u Mg u poređenju sa kombinacijom digestat + slama (var. 4)

 

Tab. 4 Uzorkovanje tla 25.03.2018. za sadržaj i oblike Nmin (mg / kg)

Var. br. Šema N-NH4+ N-NO3- Nmin
1 nedjubrena kontrola 3 11 14
2 Digestat 4 156 160
3 digestat + Azoter B 6 125 131
4 digestat + slama 4 153 157
5 digestat + slama + Azoter B 4 125 129

 

 

  • sadržaj Nmin u proleće se nije značajno promenio za nedjubrenu kontrolnu varijantu u odnosu na jesen
  • Kombinovanjem digestata sa slamom (var. 4), ukupan sadržaj Nmin i njegovih oblika nije se značajno razlikovao od primene samog digestata (var. 2), kao u jesenjem uzorkovanju.
  • Kombinacija digestata + slame + azotera B (var. 5) sa ukupnim sadržajem Nmin i njegovih oblika se nije izričito razlikovala od kombinacije digestata + Azotera B (var. 3), odn. vrednosti za ove dve varijante uporedjene su sa prvim uzorkovanjem s kraja 2017. godine.
  • Primena Azotera B bilo sa samim digestatom ili u kombinaciji sa digestat + slama + Azoter B rezultirala je smanjenjem sadržaja ukupnog Nmin za 18,2%, odnosno. za 17,9% u poređenju sa varijantama bez primene Azotera B, što je pozitivno pri visokim sadržajima Nmin (tj. nitratni oblik azota) početkom proleća povezanim sa povećanim rizikom od njegovog ispiranja, odn. smanjenjem rizika od ispiranja azota nakon primene Azotera B.

 

Tab. 5 Uzorkovanje tla 11.07.2018. za izmenjivi pH tla i sadržaj P, K, Mg (rel. promene)

Var. br. Šema pH/CaCl2 P K Mg
rel. %
1 nedjubrena kontrola 7,4 100 100 100
2 Digestat 7,5 98 94 107
3 digestat + Azoter B 7,4 96 104 105
4 digestat + slama 7,3 87 103 104
5 digestat + slama + Azoter B 7,4 91 106 105

 

 

  • Reakcija razmene zemljišta pH / CaCl2 nakon žetve porasla je u svim varijantama na vrednosti od 7,3-7,5 u poređenju sa prethodnim uzorcima, dok su varijante djubrene digestatom pokazale uporedive vrednosti sa kontrolnom varijantom.
  • Sadržaj P u zemljištu nakon žetve smanjio se u svim djubrenim varijantama u poređenju sa kontrolnom varijantom, mada je pad bio minimalan u varijantama sa digestatom i digestatom + Azoterom B (-2 do -4%), dok je u varijantama sa slamom pad dostigao 9 do 13%
  • Sadržaj K u zemljištu nakon žetve smanjio se samo u varijanti sa digestatom za 4% (var. 2), dok se u svim ostalim varijantama povećao za 3-6%
  • Kada se istovremeno daje digestat sa Azoterom B (var. 3), sadržaj K se povećao za 10,6 % nakon žetve u poređenju sa primenom samog digestata (var. 2) 
  • Sadržaj Mg u tlu se povećao nakon žetve za 4-7% u poređenju sa kontrolom bez značajnih razlika između djubrenih varijanti.
  • Rezimirajući, može se konstatovati da se sadržaj hranljivih sastojaka u zemljištu nakon žetve u djubrenim varijantama nije značajno razlikovao od nedjubrene kontrole, ali su znatno veći prinosi semena u djubrenim varijantama (za 71,1 do 94,8%) značili i znatno veći unos hranljivih sastojaka, koje su neprekidno oslobađani (mineralizovani) iz digestata i slame tokom cele vegetacije

 

Tab. 6 Uzorkovanje tla 11.07.2018. za sadržaj i oblike Nmin (mg / kg)

Var. br. Šema N-NH4+ N-NO3- Nmin
1 nedjubrena kontrola 1,5 6,0 7,5
2 digestat 2,5 7,5 10,0
3 digestat + Azoter B 2,3 9,0 11,3
4 digestat + slama 2,8 12,7 15,5
5 digestat + slama + Azoter B 2,9 11,6 14,5

 

 

  • Većinu mineralnog azota biljke su ispumpale tokom vegetacije, dok je nakon žetve u zemljištu ostala relativno mala količina Nmin u varijanti digestata (var. 2) i digestata + Azoter B (var. 3), konkretno 10,0-11,3 mg / kg što odgovara oko 40-45 kg N / ha
  • Sadržaj Nmin u obe varijante sa slamom (var. 4 i 5) bio je veći za oko 50% u poređenju sa varijantama sa digestatom (var. 2 i 3) i to bez značajnih razlika u ukupnom sadržaju i pojedinačnim oblicima N
  • Za varijante sa slamom očigledan je sporiji, dugotrajniji efekat, odn. raspad (mineralizacija), kada su se na kraju vegetacije oslobađale hranljive materije, koje sazrevajuće biljke više nisu uzimale
  • Važno je otkriti da su vrednosti Nmin na kraju vegetacije bile uporedive za varijante 2 i 3 i za varijante 4 i 5, gde su se u prethodnim uzorcima razlikovale.
  • Rezultujuće vrednosti Nmin rezultat su mineralizacije (nitrifikacije) i gubitaka tokom vegetacije ispiranjem ili denitrifikacijom (gubici u eksperimentu u posudi eliminisani su ispiranjem) i uzorkovanja biljaka, odn. prinosa za pojedine varijante
  • Većina mineralnog azota u zemljištu je tokom cele vegetacije bila u obliku nitrata

 

Tab. 7 Promene u sadržaju Corg tokom vegetacije (% sadržaja)

Var. br. Šema 29.12.2017 25.03.2018 11.07.2018
1 nedjubrena kontrola 1,74 1,69 2,11
2 digestat 1,77 1,84 2,14
3 digestat + Azoter B 2,07 2,07 2,02
4 digestat + slama 1,96 2,05 2,06
5 digestat + slama + Azoter B 2,00 2,04 2,12

 

 

Digestat i slama su izvori organskih (zapaljivih) supstanci (jednostavno ugljenika) različite količine i kvaliteta, što je izvor energije za mikroorganizme tla i samim tim važan za procese mineralizacije i humifikacije.

  • Organska materija tla je važna za odgovarajuću strukturu tla (stvaranje agregata), a samim tim i za infiltraciju i zadržavanje vode u zemljištu i ima druge pozitivne funkcije za plodnost
  • Najčešće se određuje organski ugljenik, odn. oksidirajući ugljenik
  • Sadržaj Corga bio je najmanji u nedjubrenoj kontrolnoj varijanti u prva dva uzorka
  • Primena samog digestata je tokom prvog i drugog uzorkovanja povećala sadržaj Corga sa 1,74% do 1,77% (+ 1,7% u rel. smislu), odn. sa 1,69% na 1,84% (+ 8,8% u rel. smislu)
  • Primena Azotera B na digestat (var. 3) povećala je sadržaj Corga u prvom i drugom uzorkovanju u poređenju sa varijantom sa digestatom (var. 2) na 2,07% u poređenju sa 1,77% (+ 16,9% u rel. smislu), odn. na 2,07% u poređenju sa 1,84% (+ 12,5% u relativnom smislu)
  • Povećanje sadržaja Corga u varijantama Azoter B je posledica ugljenika mikrobne biomase
  • U kombinaciji digestat + slama + Azoter B (var. 5) sadržaj Corg je iznosio 2,00%, dok je za varijantu digestat + slama 1,96%, što je relativno povećanje od 2,0%
  • Posle žetve izmedju varijanti nije bilo značajnih razlika u sadržaju Corga.

 

Tab. 8 Prinosno-kvalitativni rezultati semena zimske repice

Var. br. Šema Prinos semena g/biljka Broj grana ks/biljka Broj mahuna

ks/biljka

 Uljanost semena Proizvodnja ulja g/posuda
%
1 nedjubrena kontrola 9,7 8,8 144 45,3 4,4
2 Digestat 17,1 11,0 236 41,2 7,0
3 digestat + Azoter B 18,9 10,8 278 41,1 7,8
4 digestat + slama 16,6 10,0 235 41,8 6,9
5 digestat + slama + Azoter B 17,6 10,3 245 40,7 7,2

 

  • Očekivano, najmanji prinos semena bio je u kontrolnoj nedjubrenoj varijanti i to kao kombinacija malog broja grana i mahuna na biljci (izračunato) zajedno sa malim brojem semena u mahunama i njihovoj HTS
  • Najveći prinos semena postignut je kod varijante digestat + Azoter B (var. 3) i to za 10,5% veći u poređenju sa primenom samog digestata (var. 2)
  • Kombinacija digestat + slama + Azoter B (var. 5) pokazala je veći prinos za 6,0% od kombinacije digestat + slama (var. 4)
  • Za sve djubrene varijante utvrđen je veći broj grana po biljci (10,0-11,0) u poređenju sa nedjubrenom kontrolom (8,8) i veći broj mahuna po biljci (235-278 u djubrenim) u poređenju sa 144 mahune za nedjubrenu kontrolu
  • Međutim, na konačni prinos uticao je i broj semena u ljusci i njihova težina = HTS, jer na primer u varijantama 2 i 4 je isti broj mahuna na biljci, ali drugačiji prinos
  • Veći prinos semena u varijantama sa Azoterom B u poređenju sa identičnim varijantama bez Azotera B (obe sa digestatom samim ili u kombinaciji digestata + slama) pripisujem boljoj iskorišćenosti (utilizaciji) azota sa većim oslobađanjem P, K i Mg, koji su bili elementi koji ograničavaju prinos, takodje većem sadržaju ukupnog organskog ugljenika u zemljištu (posebno za varijantu digestat + Azoter B) sa svim pozitivnim svojstvima za zemljište i njegovu plodnost
  • Sadržaj ulja u semenu bio je logično najveći u nedjubrenoj kontrolnoj varijanti, jer je poznata negativna korelacija između nivoa prinosa i sadržaja ulja
  • Međutim, sadržaj ulja u semenu bio je visok u svim djubrenim varijantama i pri izračunavanju proizvodnje ulja u g po kontejneru postignute su znatno veće vrednosti u oplođenim varijantama (6,9-7,8 g po posudi) u poređenju sa nedjubrenom kontrolom (4,4 g po posudi).

Tab. 9 Prinos semena ozime repice izražen u relativnom poređenju varijanti (%)

Var. br. Šema % % %
1 nedjubrena kontrola 100,0 56,7 58,4
2 Digestat 176,2 100,0 103,0
3 digestat + Azoter B 194,8 110,5 113,8
4 digestat + slama 171,1 97,0 100,0
5 digestat + slama + Azoter B 181,4 102,9 106,0

Rezime:

 

Rezultati jednogodišnjeg vegetacionog eksperimenta u posudama čiji je cilj praćenje efekta Azotera B na promene odabranih agrohemijskih svojstava tla tokom vegetacije i parametara kvaliteta prinosa ozime repice pokazuju:

 

  • Primena Azotera B na digestat povećala je u prvom sakupljanju 3 meseca nakon uspostavljanja (29.12.2017.) sadržaj praćenih hranljivih sastojaka (P, K, Mg) u zemljištu za 16,5% u P, za 20,2% u K i 6, 6% u Mg u poređenju sa samom primenom digestata
  • Važan nalaz je i nalaz da u sadržaju (oslobađanju) P, K, Mg na prvom uzorkovanju nije bilo razlika između varijante sa primenom digestata i Azotera B i varijante sa primenom digestata sa slamom
  • Primena azotera B na digestat smanjila je nitrifikaciju u roku od 3 meseca od primene, pri čemu je amonijum-oblik azota (N-NH4 +) činio 21% ukupnog sadržaja Nmin (dok je za varijantu samo sa digestatom oblik amonijuma bio samo 6%), što je veoma važno i pozitivno u jesen, a posebno zimi, jer je nitratni oblik azota (N-NO3-) lakše isprati iz tla (a ovaj oblik je više bio u varijanti sa samim digestatom), što predstavlja ekonomski gubitak za poljoprivrednike, dok amonijum oblik veza t = može se sorbirati na sorpcionom kompleksu tla i tako se teško ispirava
  • Kombinacija digestata + slama + Azoter B pokazala je smanjenje ukupnog sadržaja Nmin za 24,2% u poređenju sa varijantom digestata + slame, odnosno Azoter B je inhibirao mineralizaciju ili su Nmin imobilizovali mikroorganizmi tla 3 meseca nakon početka eksperimenta, što je pozitivno naročito kod većih jesenjih doza azota, jer ovo smanjuje rizik od gubitka nitratnog azota (N-NO3-) ispiranjem tokom zimskih meseci
  • Dodavanje Azotera B digestatu povećalo je sadržaj hranljivih sastojaka (P, K, Mg) u zemljištu čak i nakon 6 meseci od njegovog uspostavljanja (25. marta 2018.) za 19,0% u P, za 16,0% u K i za 4,2% u Mg u poređenju sa primenom samo digestata
  • Primena digestata i slame sa Azoterom B nije pokazala značajne razlike u oslobađanju hranljivih sastojaka u poređenju sa primenom digestata i slame nakon 6 meseci od uspostavljanja (u poređenju sa prvim sakupljanjem 29.12.2017.).
  • Sa kombinacijom digestata + slame + azotera B, ukupan sadržaj Nmin i njegovih oblika nisu se značajno razlikovali nakon 6 meseci od uspostavljanja od kombinacije digestata + azotera B, odn. vrednosti su upoređene sa prvim uzorkom
  • Primena Azotera B bilo sa samim digestatom ili u kombinaciji digestata + slama + Azoter B manifestovala se rano u proleće (25. marta 2018) smanjenjem sadržaja ukupnog Nmin za 18,2%, odnosno za 17,9% u poređenju sa varijantama bez primene azotera B, što je pozitivno pri visokim sadržajima Nmin (ili nitratnog oblika azota) početkom proleća, što je povezano sa povećanim rizikom od ispiranja van zone korena
  • Kada se istovremeno daje digestat sa azoterom B, sadržaj K se povećao za 10,6% nakon žetve (11. jula 2018.) u poređenju sa primenom samog digestata
  • Rezimirajući, može se konstatovati da se sadržaj hranljivih sastojaka u zemljištu nakon žetve u oplođenim varijantama nije značajno razlikovao od neoplođene kontrole, ali su znatno veći prinosi semena u oplođenim varijantama (za 71,1 do 94,8%) značili i znatno veći unos hranljivih sastojaka su neprekidno oslobađani (mineralizovani) iz digestata i slame tokom cele vegetacije
  • Većina mineralnog azota u zemljištu tokom cele vegetacije bila je u obliku nitrata
  • Većina mineralnog azota biljke su ispumpale tokom vegetacije, dok je nakon žetve u zemljištu ostala relativno mala količina Nmin za varijante digestata i digestata + Azoter B, i to 10,0-11,3 mg / kg, što odgovara oko 40-45 kg N / ha
  • Sadržaj Nmin nakon žetve u obe varijante sa slamom bio je oko 50% veći u poređenju sa varijantama sa digestatom, bez značajnih razlika u ukupnom sadržaju i pojedinačnim oblicima N
  • Za varijante sa slamom očigledan je sporiji, dugotrajniji efekat, odn. raspad (mineralizacija), kada su se na kraju vegetacije oslobodili hranljivi sastojci, ali ih zimovanje repe više nije uzimalo
  • Sadržaj Corg bio je najmanji u neoplođenoj kontrolnoj varijanti u prva dva uzorka
  • Primenom Azotera B na digestat sadržaj Corg se povećao u prvom i drugom uzorkovanju u poređenju sa varijantom sa digestatom na 2,07% u poređenju sa 1,77% (+ 16,9% u relativnom smislu) na 2,07% u poređenju sa 1,84% (+ 12,5% u relativnom smislu)
  • Povećanje sadržaja Corg u varijantama Azoter B je posledica ugljenika mikrobne biomase
  • Kombinacija digestata + slama + Azoter B imala je sadržaj Corg od 2,00%, dok je varijanta digestata + slame 1,96%, što je relativno povećanje od 2,0%
  • Najveći prinos semena postignut je u varijanti digestat + Azoter B i to za 10,5% veći u poređenju sa primenom samog digestata
  • Kombinacija digestat + slama + Azoter B pokazala je veći prinos za 6,0% od kombinacije digestat + slama
  • Veći prinos semena u varijantama sa Azoterom B u poređenju sa identičnim varijantama bez Azotera B (obe sa digestatom samim ili u kombinaciji digestata i slame), što je rezultat boljeg iskorišćenja (ulitizacije) azota sa većim oslobađanjem P, K i Mg, koji su bili elementi koji ograničavaju prinos, veći sadržaj ukupnog organskog ugljenika u zemljištu (posebno za varijantu digestata + Azoter B) sa svim pozitivnim svojstvima za zemljište i njegovu plodnost
  • Sadržaj ulja u semenu je bio visok u svim oplođenim varijantama i pri izračunavanju proizvodnje ulja u g po posudi postignute su značajno veće vrednosti u oplođenim varijantama (6,9-7,8 g po posudi) u poređenju sa neoplođenom kontrolom (4,4 g po posudi)

 

Ukupan sažetak:

 

Primena Azotera B na digestaciju ili digestaciju + slamu pokazala se pozitivnom u jednogodišnjem vegetacionom eksperimentu sa zimskom repicom, posebno u pogledu:

 

  • povećano oslobađanje hranljivih sastojaka biljkama tokom vegetacije (jesen i proleće) iz digestata – u fosforu za 16,5-19,0%, u kalijumu za 16,0-20,2% i u magnezijumu za 4,2-6,6 % u poređenju sa primenom samog digestata
  • ograničena nitrifikacija u zemljištu neposredno nakon primene (do 3 meseca) i time povećan sadržaj amonijum azota nakon primene Azotera B na digestat za 21% u poređenju sa 6% amonijum azota u zemljištu u varijanti bez Azotera B; ovo smanjuje rizik od ispiranja nitratnog azota iz zone izvan korena, naročito u jesen i zimu, i povećava iskorišćenje azota u biljkama (uključujući veći unos amonijuma N u zemljište) i poboljšava kvalitet životne sredine
  • povećan sadržaj ukupnog organskog ugljenika (Corg) u zemljištu na prvom i drugom uzorkovanju u poređenju sa varijantom sa digestatom na 2,07% u poređenju sa 1,77% (+ 16,9% u relativnom smislu), t.j. na 2,07% naspram 1,84% (+ 12,5% u relativnom smislu); povećanje org. mase u tlu (Corg) je veoma pozitivna za zemljište i njegove fizičke, hemijske i biološke osobine, uključujući bolju strukturu tla i veću infiltraciju i zadržavanje kišnice itd.
  • veći prinos repice u varijanti digestata + Azoter B za 10,5% u poređenju sa primenom samog digestata
  • veći prinos repice u varijanti digestata + slama + Azoter B za 6,0% u poređenju sa kombinacijom digestata + slame

Azoter B je pogodan za primenu u digestatu pre setve i ugrađen je u zemljište, idealan je za nanošenje pre setve ozimih useva.

Preporučujem razmatranje i ispitivanje primene Azotera B u poljskim uslovima na digestate u uzgoju običnih ratarskih kultura, odn. proveru njegove efikasnosti tokom vegetacije (npr. đubrenje naraslog kukuruza pomoću crevnih aplikatora na površinu tla itd.)

 

Priredio: prof. Ing Tomaš Lošak, Ph.D (profesor agrohemije i ishrane biljaka)

Univerzitet Mendel u Brnu, Odeljenje za studije životne sredine i prirodnih resursa u Brnu 26.12.2018.